AC Milan - Čast je biti Rossonero

Inter savladao Milan, ne baš kvalitetan derbi rešio Rodrigo Palasio pet minuta pre kraja. Inter u finišu svežiji i agresivniji.

Prvo poluvreme za zaborav, Milan ofanzivniji, pa i bolji u prvih pola sata, ali nije bilo nekih velikih prilika.

Ono što bi moglo da se izdvoji su pokušaji Balotelija i Kake, ali i šansa Polija, najbolja za Milan. Nekadašnji vezista Sampa je sa desetak metara šutirao posle jedne gužve nebu pod oblake.

Inter je pretio u finišu prvog dela, tražili su penal kada je Zapata neoprezno startovao na Palasija, probao je Kambijaso glavom, ipak na odmor se otišlo bez golova.

U nastavku je Inter bio agresivniji na početku, probao je Kampanjaro glavom, ali je Zapata bio na pravom mestu, na drugoj strani pokušaj Balotelija, lopta se odbila od jednog igrača "nero-azura", mogla je vrlo lako da prevari Handanovića.

Tražio je i Milan penal, u jednoj situaciji kada je posle opasne situacije, Nagatomo odneo loptu pre ramenom nego rukom, ispred Polija.

Najbolju šansu imao je Palasio desetak minuta pre kraja, tačnije dve u istom napadu, Inter je imao više snage u finišu.

I onda u 85. minutu, Rodrigo Palasio na sjajan način, petom uspeva da centaršut sa desne strane pretvori u gol, kraj nemoćnog Abijatija. Inter je više želeo pobedu, imali su više snage i svežine, na kraju su stigli do velikih bodova i petog mesta, imaju -6 u odnosu na trećeplasirani Napoli.

U samom finišu je isključen Muntari zbog koškanja sa našim Kuzmanovićem koji je dobio šansu u poslednjih pola sata. Par gužvi pred golom Handanovića je ostalo bez rezultata, Inter je na kraju slavio sa 1:0.

Milan je u donjoj polovini tabele, svega pet bodova iznad linije ispadanja, sa samo 19 bodova iz 17 mečeva.

Život teče brzo pod nogama Madonine, ali neke stvari su okamenjene, traju. Ljudi su isti, fudbal ipak tako različit u gradu Milanu. Šta je priča ovog derbija?

Kada se govori o milanskom rivalstvu, ono je poput stadiona na kome se sudaraju dve gradske boje, stoji kao San Siro, dograđuje se poput ovog mesta, ponekad ulepšava bez razloga, ali ga sa druge strane ništa ne može zameniti.

"Derbi dela Madonina" je stariji od tog fudbalskog spomenika koji je rođen u mašti Pjera Pirelija, vlasnika Milana. Sagrađen je 1926. komuna, odnosno grad da ga je otkupila pred rat. Gradnjom ovakvog hrama, fudbal se oslobodio lanaca atletike, ovo je prvi stadion koji je proterao stazu i trkače.

Kako rekoh šminkan je dodavanjem uglova čime je grad povećao kapacitet, nadograđivan je nekoliko puta, poput silikonske lepotice, nije da nema šarma, navodi na pomisao da je prošlost bila sjajna.

Decenije su krunile oštre socijalne podele, casciavid, odnosno "plave kragne" na lombardijskom dijalektu iz kojih se regrutuju navijači Milana, više nisu tako siromašni kao nekada. Nisu više ni "bene" ili "bauscia", odnosno dobrostojeća gospoda dominantna među navijačima Intera.

Prosto, kapitalizam u svojoj nestalnosti, odnosno dinamičnosti daje mogućnost preskakanja klasa, kao i opasnost pada, finansijske prilike se menjaju, klub ostaje za ceo život.

Obično svaki gradski derbi baštini nešto što mu je dovoljno da sebe proglasi najvećim na kontinentu. Seltik i Rendžers uključuju i versku komponentu, rimski je večan kao i sam grad, atinski je igranje glavom bez mnogo dodirnih veza sa sportom, beogradski okuplja najviše neistomišljenika u dualizmu.

Milanski? Nigde u istom gradu životni prostor ne dele dva tako velika kluba. Nigde toliko klempavih pehara ne stanuje na istom mestu u različitim vitrinama.

To opet nema veze sa mržnjom, ma šta mislili, jer ma kakvu antipatiju prema crveno-crnoj boji osećali navijači Intera, intimno, najveći rival je u Pijemontu, Milan nema ništa sa tim.

A opet, nikada nije lako gledati komšiju koji u drugim bojama slavi ispod prozora, ima veze sa psihologijom.

Komšijama je dozvoljeno, za razliku od srednjevekovnih Gelfija i Gibelina da menjaju stranu, uostalo Pepin Meaca, po kome je "San Siro" preimenovan, najveći fudbaler u istoriji Intera, obukao je dres Milana pred veliki rat. Legenda kaže da je "Balila" kako su ga još zvali plakao u svlačionici posle remija sa Interom, u kome je postigao izjednačujući gol i spasao Milan poraza.

Plakao od tuge, da se se razumemo.

Milanski derbi poseduje dobar duh, u meri u kojoj to neće narušiti rivalstvo. Postojao je svojevrstan pakt nenapadanja, koji nije savezništvo već primirje. Za razliku od rimskog, derbija Lanterne, nasilje nije prvo što pomislite kad pogledate dve boje.

U duhu Madonine jeste da stvari sa terena i tribina ostanu tamo kad se svetlo ugasi, niko tu emociju neće poneti u ponedeljak ujutru na posao, iako će biti srećnih i razočaranih.

Prvi je odigran u "izbeglištvu", Tićinu, u Švajcarskoj, još jedna simbolika, pošto je "šizma" u fudbalskom Milanu nastala na neki način kao raskid sa Britancima koji su doneli fudbal u grad.

Uzore su prerasli, stvari među sobom bez obzira na raskid nisu rasčistili, promenilo se dosta toga, osim emocije.

Počinje u 20:45, vreme je da se opredelite.

Ofanzivni vezista Milana ističe da za njega ne bi bilo lepšeg Božićnog proklona od 100-og gola za 'Rosonere' protiv gradskog rivala.

Brazilski fudbaler Riki Kaka rekao je da se nada da će svoj 100. gol u dresu Milana postići u danasnjem derbiju protiv Intera.

"Postići gol Interu je uvek posebno... Trenutak je težek za oba kluba, ali pobeda i 100. gol bi bio lep božićni poklon", rekao je Kaka za Gazeta delo Sport.

Meč 17. kola Serije A izmedju Intera i Milana igra se u nedelju od 20:45. Milan je 10. na tabeli sa 19 osvojenih bodova, dok je Inter peti sa 28 bodova.

"Nedostaje nam doslednost, imali smo i pogrešan pristup u nekim utakmicama. Ne znam da li je to pitanje zrelosti, ali moramo da imamo istu odlučnost u svakom meču, ne samo u velim utakmicama", rekao je Kaka.